Inspiracije

Poznate žene za vreme vladavine dinastije Burboni

Dinastija Burboni je kraljevstvo nasledila od dinastije Kapeti. Prvi kralj, Henri IV, zauzeo je presto 1589. godine a u neprekidnom nizu od 203 godine poslednji je bio Luj XVI  koji je vladao do 1792. godine.

U to vreme način odevanja diktirali su dvorovi. Majke, supruge i kurtizane kraljeva su imale veliki uticaj na izgled kostima u to vreme. Poznate žene tog perioda su:

  • Marija Mediči, supruga Henrija IV i majka Luja XIII
  •  Ana Austrijska, supruga Luja XIII i majka Luja XIV
  • Madam  Mentenon, supruga Luja XIV
  • Madam de Pompadur, kurtizana Luja XV
  • Marija Antoaneta, supruga Luja XVI i ćerka Marije Terezije

Marija Mediči, supruga Henrija IV i majka Luja XIII

Balovi,  koji su održavani na dvoru, su bili mesto na kojem su se pokazivale najlepše i najbogatije ukrašene haljine. U različitim periodima su se smenjivali raskoš i jednostavnost linija.

Ana Austrijska, supruga Luja XIII i majka Luja XIV

Najveći pečat modi je dat za vreme vladavine kralja Luja XIV , kada Pariz   postaje i službeno centar mode. Ova moda se učvrstila   na svim evropskim dvorovima pa samim tim i neprijateljskim, i prihvaćena je u gradjanstvu svih   zemalja Evrope.

Madam  Mentenon, supruga Luja XIV

Godina 1675. bila je značajna za istoriju mode. Do tada su krojački esnafi imali privilegiju da odevaju dvor i gradjanstvo, a krojač je mogao da bude samo muškarac.   Te godine kralj je dodelio mogućnost da se i žene  bave ovim zanatom, tako da je svaki krojač morao da ima pomoćnicu ženu   koja bi ženama uzimala mere.

Pariz je propagirao francusku modu sa velikom upornošću. Svaki mesec su se slale lutke evropskim prestonicama (dvorovima) radi prikazivanja mode. Preko lutki manekena Pariz i službeno postaje centar mode.Umetnost i zanatstvo doživljava svoju službenu promociju otvaranjem Akademije za umetnost, a posebno i Akademiju za umetnički zanat i šivenje.Pariz tada postaje diktator mode celog sveta, što ostaje do danas. Doba baroka u francuskoj modi prestaje naglo i to smrću Luja XIV.

Madam de Pompadur, kurtizana Luja XV

Marija Antoaneta, supruga Luja XVI i ćerka Marije Terezije

XVIII vek je jedna od najsjajnijih epoha vladavine francuskog kostima, koji dominira celom Evropom.

Luj XVI (1774-1792)

 

Luj XVI   unuk Luja XVkralj Francuske od 17741792. Nasledio je zemlju u

rasulu. Pokušao bezuspešno da sprovede niz reformi. U toku velike buržoaske revolucije 1789, izgubio presto i giljotiniran.

Unuk Luja XV. U maju 1770. oženio se austrijskom nadvojvotkinjom Marijom Antoanetom (Marijom Antonijom), ćerkom austro-ugarske kraljice Marije Terezije. Restauracijom monarhije posle pada Napoleona Bonaparte na vlast će doći brat Luja XVI. Luj XVIII.

Luj XVI

   Marija Antoaneta

Marija Antoaneta  je bila ćerka carice Marije Terezije, žena Luja XVI.

Brak 14-godišnje Marije Antoanete i 15-godišnjeg Luja XVI, unuka francuskog  kralja Luja XV je bilo spajanje dve najveće evropske porodice Habzburga i Burbona. Po dolasku u Pariz 1773. godine Marija Antoaneta je primljena sa velikim simpatijama od građana prestonice. Ipak posle nekog vremena postala je sinonim za rasipništvo što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države. Prvih godina Francuske revolucije tražila je pomoć Austrije za njeno gušenje. Uhapšena je 1792. godine posle neuspešnog bekstva sa kraljem u Belgiju i optužena za izdaju, pa joj je odrubljena glava.

 

Odevanje za vreme vladavine kralja Luja XVI

Dvor je nasledio i sačuvao od ranijeg režima sklonost ka luksuzu. Iako je Marija Antoaneta bila skromno vaspitavana u Austriji, ona je davala primer raskoši. Može se reći da ta raskoš nikad nije bila veća nego u periodu izmedju 1776. i 1778. godine.

 

Pariska moda 1776. godine

U svakodnevnom životu nosila se nešto skromnija nošnja takozvana poloneza. Medjutim, od 1783. godine nastaje potpun preokret. Žene se oblače jednostavnije. Nema više skupih haljina, ukrasa, rukava sa tri reda čipki. Nema više neobičnih frizura, sve su češći marama oko vrata, slameni šešir sa pantljikom. Godine 1786. u jednom modnom žurnalu se podvlači da se više ne nose velike kotarice ni haljine koje se vuku po zemlji.

Uzroci ovih dubokih promena su ekonomsko osiromašenje velikog plemstva, uticaj Žan Žak Rusoa koji je hvalio jednostavan život i navike, poljske toalete Marije Antoanete u njenom letnjikovcu u Versaju i na kraju anglomanija koja počinje oko 1786. godine. Po ugledu na englesku modu, žene su počele nositi redengot, kravatu, šešir od dabrovine,dva časovnika.

Muška nošnja, za vreme vladavine Luja XVI, nema slobodan i veseo izgled. Oblici postaju strožiji. Dok se pod vladavinom Luja XV upotrebljava jednobojna tkanina, oko 1778. godine pojavljuju se prugaste i tačkaste svilene tkanine. Novina je i upotreba metalnih dugmadi.

Kaput ne menja oblik, ali se najviše nosi na dvoru. Peševi mu postaju nešto više ukošeni i otvoreni. Prsnik nema peševe i drugačije je boje nego kaput. Često se nose bela odela sa vezenim ukrasima. Frak se razlikuje od kaputa po svojoj posuvraćenoj jaki i peševima koji padaju pravo. Jaka je obično druge boje. Najčešće boje fraka su zelena i jasno žuta sa širokim prugama.Frak je mogao biti i bez dugmadi.

Za vreme vladavine Luja XVI perika je doživela kraj.

Luj XV (1715-1774)

 

Luj XV je bio praunuk Luja XIV i sin Luja od Burgundije. Oba roditelja su mu umrla 1712, a ostala Lujeva braća su umrla kao deca. Na presto je došao nasledivši ga od pradede, Luja XIV, kao četvrti kralj Francuske iz dinastije Burboni. Krunisan je po tradiciji u Remsu 1722, ali bez prisustva javnosti. Do svog 13. rođendana, 15. februara 1723, vladao je uz pomoć rođaka, regenta Filipa, vojvode od Orleana. Vreme od 1715. do 1723. u francuskoj istoriji naziva se period regentstva.

Luj XV Ljubimac

 Madam Pompadur

Istoričari tumače Lujevu sklonost ljubavnicama, od kojih je najpoznatija Madam de Pompadur, njegovom nesigurnošću siročeta koje je odraslo bez majke i koje u životu traži zamenu za majčinsku nežnost.

Madam Pompadur je bila dobro poznata kurtizana i čuvena ljubavnica francuskog kralja Luja XV. Rodjena je kao Žana Antoaneta Puason. Imala je ogroman uticaj na kralja toliko da se mešala u veliki broj tema, od vojnih tema do spoljnih poslova.

Odevanje za vreme vladavine kralja Luja  XV

U toku XVIII veka  francuski kaput predstavlja glavni deo muškog odela. Rukavi kaputa su kratki i sa pervazima. Prsnik dopire do sredine butina a njegovi rukavi su nešto duži od rukava kaputa. Sašiven je ceo od istog materijala i zakopčava samo u struku. Čakšire se ne vide jer je kaput zakopčan. Čarape pokrivaju donji deo čakšira i zavrnute su na kolenu. Cipele imaju četvrtast vrh i visoke potpetice.

Čakšire su prekrivene čarapama do 1745 godine, a otada se spuštaju   ispod kolena. Crvene potpetice postaju niže. Žabo od čipke polako isčezava a zamenjuje ga kravata najčešće crne boje.

U drugom periodu vladavine Luja XV kaput gubi trećinu od svog materijala: peševi su mu kratki, spreda je otvoren, a dugmeta služe samo kao ukras.

Oko 1770. godine pojavljuje se frak. Najčešće se upotrebljavaju materijali bez dezena, jednobojni.

Perike su vrlo popularne,a stavljale su se iza početka korena kose,tako da se pomeša sa kosom na nevidljivi način.

Luj XIV (1643-1715)

 

Luj  XIV je bio treći kralj Francuske iz dinastije Burbona (1643-1715), sin Luja XIII i Ane Austrijske. Postao je kralj nekoliko meseci pre petog rodjendana.

  Ana Austrijska , majka Luja XIV

 U njegovo ime je vladala kao regent njegova majka Ana Austrijska, koja je glavninu vlasti predala kardinalu Mazarenu.

Nakon smrti predsednika vlade i kardinala Mazarena 1661. godine Luj XIV je preuzeo osobnu kontrolu nad vladom. Vladavina Luja XIV, poznatog kao Kralj Sunce ili Veliki Luj, trajala je 72 godine. Bila je to najduža vladavina u evropskoj istoriji. Ojačao je moć i uticaj Francuske u Evropi.

                          Madam  Mentenon, druga supruga Luja XIV

Luj  XIV

Odevanje za vreme vladavine kralja Luja XIV

Posle smrti kardinala Rišeljea 1642. godine, nije se više vodilo računa o njegovim dekretima..Njegov naslednik Mazaren je bio primoran da ponovo donese odluku o zabrani širokih vezova, svilenih i drugih skupocenih tkanina. Tada su pronadjeni drugi elementi ukrašavanja, mašne od pantljika, stavljale su se svuda.

Krajem sedamnaestog veka, kravata je postala uža i duža. Ponekad se ispod nje nosila trakasta mašna, dok je sama kravata, koja se više nije pravila od čipke već od muslina ili kambrika, ponekad bila čvornovata. Prilikom bitke kod Stenkirka 1692 godine, francuski vojnici koji su bili na brzinu okupljeni kako bi odbili iznenadni napad, nisu imali dovoljno vremena da ispravno nameste svoje kravate. Oni su ih na brzinu uvili i proturili kroz prorez za dugmad. Ovo je bio prvi korak „stenkirka“ koji je ušao u modu i zadržao se veoma dugo ne samo u Francuskoj nego i širom Evrope.

Na zahtev bogate klijentele u Francuskoj su otvorene prve fabrike čipke. Luj XIV je bio oduševljen njenim izgledom  i sam počeo da ih nosi, a ceo dvor se poveo za njim. Od 1664. godine odredjenu nošnju su mogli da nose samo privilegovani.

Sledeća stvar koja je u to vreme bila u modi je perika. Za razliku od muškaraca, žene nisu nosile periku, ali su volele da nose dostojanstvene visoke frizure, takozvani ‚‚fontanž“ koji je i jedna od glavnih karakteristika 1690-tih. „Fontanž“ je dobio naziv po jednoj od omiljenih dama kralja Luja XIV koja je, kako kaže priča, za vreme lova, videvši da joj se kosa rasplela, brzo uvezala pričvrstila neposlušne uvojke podvezicama. Kralju se veoma svidela ova improvizacija, tako da je novi modni trend preko noći postao popularan. Već sledećeg dana su se sve dvorske dame pojavile sa slično uvezanom kosom. Ovaj modni krik je vrlo brzo prešao Lamanš, tako da se i dalje vodi u modnoj istoriji kao jedan od najbrže prihavćenih modnih trendova.

Osnovne postavke kostima osamnaestog veka su, kao što smo već videli, postavljene u poslednjih dvadeset godina sedamnaestog veka. Dominantnost versajskog dvora je širom Evrope uslovila da se svaka novina koja je odatle dolazila prihvata bez pogovora. Otuda je svaka moderna odeća u to doba značila da je, kada su više klase u pitanju, potekla iz Francuske. Međutim, sam dvor u Versaju nije više bio dom mladoga kralja, već starog monarha čije su misli bile mnogo turobnije. Madam de la Valeri i Madam de Montespan su zamenjene sa Madam de Mentenon. Ova promena se odrazila čak i na odeću dvorana.

Glavni i najoriginalniji elemenat nošnje u doba vladavine Luja XIV jesu gornje čakšire u obliku suknjice, koja se zvala rengrav. Rengrav je mogao imati oblik suknjice, ali je pri jahanju imao oblik pantalona i u tome slučaju čakšire su bile duže od suknjice.

Poslednje godine vladavine Luja XIV su se odlikovale krutošću i formalnošću, ali je njegova smrt, 1715 godine, dovela do početka nove ere. Kao reakcija na sve što je on zastupao, ženska odeća je postala opuštenija i puna prozračnih linija. Novi oblik odeće je nazvan „vreća“ i predstavljao je veoma udobnu, prilično bezobličnu odeću koja je imala male nabore na zadnjem delu. Kada su se ovi delovi pdvostručavali, pa čak i utrostučavali, prilikom spuštanja od vrata na niže, dobili su naziv „vreća na leđima“.

Istorija nošnje za vreme vladavine Luja XIV može se podeliti u tri perioda:

  • 1643-1661 : prelazna epoha, doba mladosti Luja XIV
  • 1661-1670 : epoha raskoši pod uticajem gospodje Montespan
  • 1670-1715 : period u kojem se zapaža težnja ka jednostavnosti linija  pod uticajem gospodje Mentenon

Luj XIII (1610-1643)


Luj XIII Pravedni  sin Henrija IV  i  Marije Mediči , je drugi kralj  Francuske  iz dinastije Burboni a vladao je od 16101643 , u  početku  sa  majkom Marijom Mediči.  Kasnije je pravu vlast imao kardinal Rišelje.

                    Luj XIII Pravedni

Krunisanje Marije Mediči

Arman Žan di Plesi de Rišelje   je bio francuski državnik, kardinal, koji je kao ministar kralja Luja XIII vršio stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Godine 1635. osnovao je Francusku akademiju.

Arman Žan di Plesi de Rišelje

Odevanje za vreme vladavine kralja Luja XIII

Početkom XVII veka u Francuskoj dolazi do promena u načinu odevanja. Za vrlo kratko vreme vodjstvo Španije prelazi na Francusku, koja ga opet nameće celom svetu. Narodne nošnje su sve više isčezavale, isti kaput se nosio i na severu i na jugu. Svi su se potčinjavali raznim modnim kapricima koji su nastajali u Francuskoj.

Pod vladavinom Henrija IV luksuz u odevanju je bio ograničen, ali za vreme Luja XIII raskoš se ponovo razvila. Upotrebljavali su se najkuplji i najlepši materijali, odela su se pretrpavala pervazima, zlatnim ili srebrnim vezovima. Rasipanje se naročito ogleda u prekomernoj upotrebi  skupocenih čipki.

 

Kardinal Rišelje je bio primoran da 1625. godine objavi jedan edikt protiv raskoši, kojim je zabranio uvoz gajtana i vezova da bi se zaštitili francuski proizvodi. Godine 1633. i 1634. Rišelje je doneo nove naredbe kojima je zabranio čipke i širite koje su se do tada takodje uvozile. Otada, francuska nošnja sve više dobija u lepoti linija i  elegantnoj jednostavnosti.

Za vreme vladavine Luja XIII nošnja elegantne žene se sastojala od košulje, korseta, nekoliko sukanja i prvog odela. Prvo odelo se zvalo jupe i sastojalo se od dva dela, korsaža i suknje. Drugo odelo je imalo iste delove. Gornji deo je bio otvoren da bi se video donji a isti je slučaj i sa suknjom. Jedna od originalnih  crta ženske nošnje u doba Luja XIII  je zadizanje suknje sa strane. Tako zadignuta  suknja (haljina) otkrivala je donje odelo. Muf ulazi u modu.

Za mušku nošnju je karakteristično da se umesto kolira (velike kragne) nosi položena kragna. Ukrasi od čipke se nose i na rukavima. Ogrtač se nosi na jednom ramenu i lebdi pozadi. Čakšire, lako naduvene u gornjem delu, dopiru do ispod kolena.Ukrašene su poprečnim širitima (trakama), dugmetima i biserima. Sa strane je isti ukras  duž šava. Grudnjak je spreda ukrašen sitnim okruglim dugmadima, širitima i gajtanima, imaju četiri ili šest proreza na grudima, postavljeni istom bojom kao postava na rukavima. Nose se čizme u obliku levka.

Henri IV (1589-1610)


Henri IV od Francuske  je kralj Francuske  od  1589  do 1610. Bio je prvi kralj iz burbonske dinastije.

                                                                                                                   Henri  IV

Marija Mediči  je ćerka  Frančeska I Medičija i druga žena francuskog  kralja  Henrija IV .   Sa njim je imala šestoro dece. Po smrti svog muža 1610. godine postaje regentkinja u ime svog sina Luja XIII koji tada ima devet godina.

Portret Marije Mediči

Odevanje za vreme vladavine kralja Henrija IV

U Francuskoj je, za razliku od Henrija III, Henri IV bio čovek jednostavnog ukusa. Bio je veoma čedan i poznat kao veliki džentlmen, ali nije voleo ekstravagantno oblačenje tako da je doneo nekoliko zakona koji su direktno uticali na ograničavanje raskošnosti pri oblačenju. Ovi zakoni su uglavnom bili upereni protiv uvoza skupih materijala stranih proizvođača. Oni su najviše uticali na buržuje, čiji su pripadnici počeli da nose odeću napravljenu od vune. Dvorani su nastavili da nose svilu, ali sa manje zlatnih opšava i manje srebnog konca.

Ženska odeća, iako i dalje dosta komplikovana, je bila mnogo prirodnija u smislu da žensko telo nije bilo toliko deformisano kao u slučajevima kada su žene nosile čvrsto stegnute čipke i komplikovane krinoline. Žene su takođe imale koristi i od prelaska sa čvrstog na padajući okovratnik, a ta tendencija je čak i pojačana nakon ubistva Henrija IV i postavljanja Luja XIII za kralja.

Kralj Henri IV je izdao više naredjenja o ograničenju luksuza kod buržoazije i siromašnih slojeva nego njegovi prethodnici. Zbog toga se karakter nošnje prilično izmenio. Postala je jednostavnija. Ovde se ispoljava odstupanje   francuske nošnje od  Španske mode, koja je do tada imala snažni uticaj na veći deo Evrope, i želja za slobobnijim i ležernijim oblicima.

Grudnjak se otvara do pojasa, tako da košulja više dolazi do izražaja. Otpadaju i vatirane čakšire,naprotiv sada su u modi široke koje se vezuju ispod kolena. Krajem veka pojavljuju se još jedne čakšire potpuno otvorene dole, koje silaze ispod kolena a njihove donje i spoljne ivice bile su ukrašene pervazima.Šešir su nosile sve klase.Čizme su nailazile na sve više pristalica, bile su duge i  i savijale ispod kolena.

Medju gradjanima je ipak postojala težnja  za raskoši, koju su vlasti morale da suzbijaju. U Francuskoj je još od srednjeg veka bila ustaljena nošnja raznih profesija. U vojsci nije bilo uniforma ali je Henri IV belu boju ešarpe koju su u verskim ratovima nosili protestanti.

Na sreću, posedujemo veoma vrednu dokumentaciju vezanu za kostime tog perioda koja se nalazi na gravirama Abrahama Bosa. Naučnici smatraju da ove gravire nisu baš naročito maštovite, ali da nam pružaju jako dobar prikaz o tadašnjoj modi i modnim trendovima. Pomoću ovih gravira može se steći prava slika o kostimima koji se u Francuskoj povezuju sa ‚‚Tri Musketara‚‚ ili u Britaniji sa ‚‚Kavalirima‚‚. U tim kostimima se nazirala izvesna doza vojničke gizdavosti i šepurenja, sa kratkim pantalonama i prslukom, kratkim ogrtačem koji je visio sa jednog ramena, široko obrubljenim šeširom sa perjanicom na vrhu i, iznad svega, čizmama. Čizme su bile najrazličitijih oblika, ali su se najčešće koristile takozvane „levkaste čizme“ sa preklopima koji su ponekad bili obrubljeni čipkama. Ove čizme su bile prvo korišćene samo za jahanje, ali su se od 1610 godine koristile i za šetnju po gradu i na dvorovima.

Kada su u pitanju cipele, one su prilikom nošenja bile ukrašene ogromnim rozetama koje su bile napravljene od traka, čipki i šljokica i obično su bile veoma skupe. Ženska obuća je bila mnogo jednostavnija jer je uglavnom bila dobro sakrivena ispod dugačkih sukanja. Po kišovitom vremenu žene su nosile chopine (cipele sa platformom). Ovo su bile drvene cokule koje su bile presvučene kožom koje su se nosile ispod cipela. Ove cokule su imale toliko debele djonove da su podsećale na štule.

Sve ovo je nastalo pod uticajem Francuske mode i verno je kopirano u Engleskoj, prvenstveno od strane „Kavalira“.

 

Istorija odevanja

Odeća se u ovom ili onom obliku nosi već hiljadama godina. Najvažniji razlog zbog kojeg je ona “izmišljena” bio je potreba prvih ljudi da se zaštite od uticaja klime, vrućine i hladnoće. Ljudi koji su u ledeno doba nastanili pećine oblačili su izuzetno toplu životinjsku kožu, poput današnjih Eskima,a mnogi su afrički urođenici nosili i još uvek nose mnogo manje odeće. Nošenje životinjskih koža počinje pre otprilike 30 000 godina (od ledenog doba). Prethistorijski lovci verovali su da poprimaju duh životinje koju su ubili noseći njenu kožu. Neke od najranijih tkanina načinjene su usitnjavanjem kore drveta. Ona se namakala u vodu i udarala sve dok nije postala mekana. Onda se nauljila i bojala, a zatim omotavala oko tela.
Egipat i Grčka – ugodno i jednostavno
Odeća kakvu su nosili drevni Egipćani bila je lagana i oskudna, napravljena od laganog platna, materijala štampanog od biljke lana. Uglavnom su nosili vrlo malo odeće. Odeća robova bila je jednostavna i gruba; kecelje oko pasa za muškarce i ravne haljine za žene. Da bi se osećali čisto i ugodno, važni Egipćani – članovi kraljevske porodice ili sveštenici – umatali su telo u vrlo fine tkanine, poput velova.
Laneno platno bilo je vrlo cenjeno i u antičkoj Grčkoj, gde su žene bile vrlo vešte u predenju i tkanju vunene odeće. Za razliku od Egipćana, koji su uglavnom nosili belu tkaninu, Grci su rado oblačili haljine u boji, a omiljena boja bila je žuta.

Renesansa – bogato naborima i teško
Rensansa (period od 14. do 17. veka) je pripadala Italijanima koji su se voleli razmetati, obožavali glumu i nosili najbolju i najskuplju odeću koju su mogli priuštiti. Mekana, prozračna elegancija italijanske mode slagala se s idealiziranjem čoveka, što je vidljivo u čitavoj renesansnoj umetnosti. U ovom periodu osećali su se uticaji iz čitave Europe, a posebno iz Španije. Jako izrezane haljine bile su krojene tako da naglase poprsje, koje se prekrivalo providnom tkaninom ili ostavljalo otkrivenim. Suknje od teške svile i s bogatim naborima često su bile izvezene i nosile su se s mnogo nakita. Muškarci su nosili kratke prsluke s rasporima na kukovima kroz koje je provirivala košulja i uske pantalone.

Španska moda – nabori u izobilju
Sredinom 16. veka  Evropom je dominirala španska moda. Svetle boje i lepršave linije izašle su iz mode, a dolaze stroga ekstravagancija i tamne boje španskog dvora. Iako je to bilo jedno od najrazmetljivijh razdoblja u modi, bilo je takođe i jedno od najneugodnijih za nošenje odeće: muškarci su nosili podstavljene trbuhe da bi stvorili dojam velikog trbuha, a kratke naduvane pantalone bile su punjene konjskom dlakom i vunom. Žene su nosile steznike s ugrađenim šipkama od kosti, tvrde prsluke koji su držali telo čvrstim i uspravnim i krinoline – nizove obruča koji su se nosili ispod suknje. Pojavom nove srednje klase gradski poslovni čovek i njegova supruga mogli su  priuštiti manje skupe verzije odeće koju su nosili visoki slojevi, iako su krojem zaostajale i po desetak godina.

Rim – naglašena profinjenost
Toga se obično smatra glavnim komadom rimske odeće, a ustvari  je najpoznatiji komad odeće bila tunika. Napravljenu od vune ili lana i različitih dužina, tuniku su nosili gotovo svi. Rimljanke su bile vrlo ponosne na svoje komplikovane frizure, a muškarci su uglavnom nosili kratku kosu i uredno se brijali. Ali, ćelavost nije bila popularna: smatrala se deformacijom. Prvi Rimljani bili su ponosni na svoje jednostavno oblačenje. No, kako se carstvo širilo, rasla je i ektravagancija. Godine 330. car Konstantin pretvorio je Carigrad (današnji Istanbul) u novu prestonicu carstva. Njegovi građani uživali su u luksuznoj robi iz cele Evrope, pamuku iz Indije i kineskoj svili. Njihova odeća bila je slikovita i bogato ukrašena.

Srednji vek – šiljasti šeširi i cipele
Budući da se sačuvalo razmerno malo odeće pre 16. veka, moramo se pouzdati u slike i rukopise da bismo saznali kako su se ljudi tada oblačili.  Srećom, te slike su iznimno detaljne i vrlo precizno otkrivaju modu svoga vremena. Evropa je bila u zagrljaju feudalizma; povlastice i snaga aristokrata ogledale su se u preteranim stilovima. Bili su to bogati komadi odeće čiji su se delovi vukli po podu, kao i komplikovane ženske frizure. Muškarci su nosili duguljaste i šiljaste cipele. Za razliku od njih, seljaci su preli i tkali svoje vlastite tkanine s koloristički bogatim uzorcima.

Dominacija francuskog kostima

Malo ćemo pisati o periodu u kojem  su vladali kraljevi iz dinastije Burboni.Kraljevstvo su nasledili od dinastije Kapeti. Prvi kralj, Henri IV, zauzeo je presto 1589. godine a u neprekidnom nizu od 203 godine poslednji je bio Luj XVI  koji je vladao do 1792. godine.

U to vreme način odevanja diktirali su dvorovi. Majke, supruge i kurtizane kraljeva su imale veliki uticaj na izgled kostima u njihovo vreme.Prevlast u dominaciji se smenjuje vekovima izmedju Španije i Francuske.

U početku XVII vek u Francuskoj dolazi do promene u načinu oblačenju. Za kratko vreme vodjstvo prelazi sa Španije na Francusku, koja ga opet nameće celom svetu.

XVIII vek je jedna od najsjajnijih epoha vladavine francuskog kostima, koji dominira celom Evropom.

Vladavina   dinastije   Burboni

Burboni   je ime stare francuske plemićke porodice, koja je ime dobila po zamku Burbon u oblasti Burbone.   Današnji Burboni su daleki srodnici dinastije Kapet.

Ova dinastija je vekovima proizvodila nove ogranke, koji su vladali širom Evrope: FrancuskaŠpanijaSicilijai, kratkotrajno, Kastilja. Danas je na prestolu samo španska grana sa kraljem Huanom Karlosom I. .

Dinastija Burboni je  vladala Kraljevinom Francuske neprekidno  od 1589-1792:

  • Henri IV    1589-1610
  • Luj XIII      1610-1643
  • Luj XIV     1643-1715
  • Luj XV      1715-1774
  • Luj XVI     1774-1792


 Dinastija Burboni je u Francuskoj vladala bez prekida 203 godine, od 1589 do 1792. godine kada su kralj  Luj XVI I kraljica Marija Antoaneta bili primorani da abdiciraju. Ovaj dogadjaj je bio posledica čuvene velike buržoaske francuske revolucije koja je počela 14. jula 1789. godine. Restauracija Burbona u Francuskoj počeće 1814. godine posle proterivanja Napoleona I na Elbu.

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.